Zaboravljene reči (3. izdanje): šta znače secikesa, mufljuz, ugursuz, marifetluk, zamešateljstvo, nikogović i rmpajlija
Dana 27. avgusta 2015. godine na Zanimljivoj Srbiji objavljena je treća i završna zbirka serijala **„Zaboravljene reči”**, posvećena izrazima koji se još uvek sreću u starim knjigama, epskim i varoškim pesmama ili živopisnim prevodima filmova i stripova [1][2]. Treći spisak obuhvata tačno **10 reči**: **prikan**, **secikesa**, **šalabajzer**, **mufljuz**, **ugursuz**, **marifetluk**, **zamešateljstvo**, **nikogović**, **gilipter** i **rmpajlija** (rmpalija). U nastavku donosimo njihovo precizno leksikografsko značenje i etimološko poreklo [1][2][3].
Ključni podaci
- Broj reči u 3. izdanju
- 10 upečatljivih reči iz čaršijskog, književnog i narodnog jezika
- Nove složenice i patrnimi
- Secikesa (džeparoš koji seče kese za pojasom) i nikogović (čovek bez porekla i časti, „sin nikoga”) [1][2]
- Balkanski orijentalizmi
- Mufljuz (bankrot/propalica), ugursuz (baksuz), marifetluk (veština/smicalica) i rmpajlija (grdosija/nosač) [3]
- Slavenosrpski / ruski sloj
- Zamešateljstvo (zbrka, pometnja, zaplet — iz administrativnog i književnog jezika XIX veka) [1]
- Prethodna izdanja
- Prvo izdanje (februar 2013) i drugo izdanje (novembar 2014)
- Datum provere podataka
- 11. novembar 2026.
Rečnik 3. izdanja: svih 10 reči sa tačnim značenjem i poreklom
Treća zbirka donosi sedam potpuno novih odrednica u serijalu (**secikesa**, **mufljuz**, **ugursuz**, **marifetluk**, **zamešateljstvo**, **nikogović** i **rmpajlija**), dok tri izuzetno popularne reči iz drugog izdanja (**prikan**, **šalabajzer** i **gilipter**) ovde dobijaju prošireni kontekst upotrebe u gradskom žargonu i prevodilaštvu [1][2].
Zajednička crta svih deset reči jeste njihova izuzetna slikovitost: svaka od njih u jednoj jedinoj reči sažima čitavu karakternu skicu ili društvenu pojavu za koju je u savremenom govoru često potrebna cela opisna rečenica [1][2].
| Reč iz 3. izdanja | Tačno značenje u srpskom jeziku | Etimološko poreklo i istorijat |
|---|---|---|
| 1. Prikan | Blizak prijatelj, drugar, pobratim u srdačnom ili šaljivom oslovljavanju („gde si, prikane”) | Domaći hipokoristik od imenice *prijatelj* sa ekspresivnim nastavkom *-kan* [1][2] |
| 2. Secikesa | Džeparoš, kradljivac, sitni lopov i prevarant na vašarima i u čaršiji | Domaća imperativna složenica: *seci* (od seći) + *kesa* (nekada su se kese sa novcem nosile o pojasu, pa su ih lopovi nožićem odsecali) [1][2] |
| 3. Šalabajzer | Neozbiljan, površan čovek, vetropir, šarlatan koji obećava a ništa ne uradi valjano | Srednjoevropski germanizam (up. austr.-nem. *Schalenbeißer* — lutajući nadrimajstor, lakrdijaš) [1] |
| 4. Mufljuz | Podlac, pokvarenjak, propalica, varalica ili tvrdica; izvorno: čovek koji je bankrotirao | Turcizam arapskog porekla: tur. *müflis* od arap. *muflis* — onaj koji je ostao bez ijednog novčića (filsa), bankrot [1][3] |
| 5. Ugursuz | Baksuz, zloslutnik, čovek koji donosi nesreću; u prenesenom smislu i nevaljalac, obešenjak | Turcizam: tur. *uğursuz* (od *uğur* — dobra sreća, znamenje + sufiks *-suz* — bez; doslovno „bezsrećnik”) [1][3] |
| 6. Marifetluk | 1. Majstorija, veština, umešnost; 2. češće ironično: lukavstvo, smicalica, podvala, trik | Turcizam arapskog porekla: tur. *marifet* (znanje, veština, od arap. *ma‘rifa*) + turski sufiks *-luk* [1][3] |
| 7. Zamešateljstvo | Zbrka, pometnja, zamršena situacija, spletka ili ujdurma u koju je upleteno više ljudi | Slavenosrbizam / rusizam iz XIX veka (rus. *zamešateljstvo* — pometnja, zabuna, od glagola *zamešati*) [1] |
| 8. Nikogović | Čovek bez porekla, časti i ugleda, skorojević, ništarija („sin nikoga”) | Domaća podrugljiva tvorevina u obliku lažnog prezimena od zamenice *niko* (*nikog-* + *-ović*), česta kod Vuka i Njegoša [1][2] |
| 9. Gilipter | Ulični mangup, kicoš bez pokrića, neotesan i drzak mladić | Germanizam: od nem. *Geliebter* (ljubavnik, miljenik) sa ironičnim pomakom u varoškom govoru [1] |
| 10. Rmpajlija (rmpalija) | Izuzetno krupan, plećat i snažan čovek, ljudeskara, grdosija | Balkanski turcizam grčko-osmanskog korena: od grč. *rōmaléos* (snažan) ili tur. *hamal / rampa* — lučki i čaršijski nosač teških tereta [1][3] |
Istorija u jednoj reči: kako su nastali „secikesa” i „nikogović”
Dve domaće složenice iz ovog izdanja čuvaju dragocen zapis o nekadašnjem načinu odevanja i društvenom moralu u Srbiji [1][2]. Reč **secikesa** nastala je u vreme kada građani i seljaci nisu imali ušivene džepove na pantalonama i kaputima, već su novac (dukate, groševe i talire) nosili u kožnoj ili platnenoj **kesi** privezanoj uzicom za pojas (ćemer). Vašarski lopovi su oštrim nožićem neprimetno presecali tu uzicu u gužvi i bežali sa kesom — pa je naziv *secikesa* ostao kao sinonim za džeparoša čak i kada su kese o pojasu izašle iz upotrebe [2].
Sa druge strane, reč **nikogović** predstavlja vrhunac srpske narodne ironije: u društvu u kom se čovek predstavljao očevim i dedinim imenom (patronimom na *-ić / -ović*), za čoveka bez obraza, časti i duhovnog korena skovano je prezime od zamenice *niko* — *Nikogović* („onaj čiji je otac Niko”) [1][2].
Od čaršijskog „marifetluka” i „mufljuza” do književnog „zamešateljstva”
Trgovački život starih srpskih čaršija ostavio je dubok trag u rečima **mufljuz**, **ugursuz** i **marifetluk** [3]. Dok je u osmanskom trgovačkom pravu *müflis* označavao trgovca koji je zvanično pao pod stečaj (bankrotirao i ostao bez ijednog *filsa* — bakarnog novčića), u srpskom jeziku **mufljuz** je postao oznaka za nepouzdanog čoveka i pokvarenjaka. Slično je prošao i **marifetluk**: u zanatskim esnafima *marifet* je najpre značio majstorsku veštinu, da bi kasnije dobio šaljivo značenje lukavog trika ili smicalice [1][3].
Nasuprot njima, imenica **zamešateljstvo** došla je sa severa, iz slavenosrpskog i ruskog književnog jezika XIX veka, i zahvaljujući komedijama Jovana Sterije Popovića, Stevana Sremca i Branislava Nušića ostala omiljena reč za svaku komičnu pometnju i spletku [1]. Za prethodne zbirke pogledajte Zaboravljene reči (1. izdanje) i Zaboravljene reči – 2. izdanje.
Česta pitanja (FAQ)
Zašto se džeparoš u srpskom jeziku naziva „secikesa”?
Zato što se u srednjem veku i sve do XIX veka novac nosio u kožnim kesama privezanim uzicom za pojas, pa su kradljivci u vašarskoj gužvi bukvalno nožićem „sekli kese” sa pojasa prolaznika [1][2].
Šta je izvorno značila reč „mufljuz” u arapskom i turskom jeziku?
Izvorno je označavala čoveka koji je bankrotirao i pao pod stečaj (od arap. muflis — onaj koji je ostao bez ijednog novčića/filsa), a u srpskom govoru je poprimila značenje propalice, varalice i podlaca [1][3].
Kako se pravilno piše i šta znači reč „rmpajlija” (rmpalija)?
U rečnicima srpskog jezika beleže se oba oblika — „rmpalija” i razgovorno „rmpajlija” (sa početnim slogotvornim R). Označava izuzetno krupnog, plećatog i snažnog čoveka [1].
Izvori i literatura
- Matica srpska / Institut za srpski jezik SANU (2011): Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika i Rečnik srpskog jezika (Novi Sad, 2011). Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: Leksikografske odrednice za prikan, secikesa, šalabajzer, mufljuz, ugursuz, marifetluk, zamešateljstvo, nikogović, gilipter i rmpalija.) ↩ Nazad u tekst
- Karadžić, Vuk Stefanović (1852): Srpski rječnik (1818 / 1852) i Srpske narodne poslovice. Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: Potvrde za narodne tvorevine nikogović i secikesa u jeziku XIX veka.) ↩ Nazad u tekst
- Škaljić, Abdulah (1966 / 1989): Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku (Svjetlost, Sarajevo). Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: Etimologija orijentalizama muflis (mufljuz), uğursuz (ugursuz), marifetluk i rmpalija.) ↩ Nazad u tekst
