Zaboravljene reči (2. izdanje): leksikografski vodič kroz 20 reči iz narodnog i varoškog govora
Godinu i po dana nakon prvog spiska, na Zanimljivoj Srbiji je 24. novembra 2014. godine objavljeno **drugo izdanje „Zaboravljenih reči”**, nastalo iz predloga čitalaca i uredničke zbirke [1][2]. Ovo najobimnije izdanje obuhvata tačno **20 reči i izraza**: **badža**, **deran**, **dežmekast**, **gilipter**, **gnusoba**, **kicoš**, **kliberiti se**, **memla**, **mrgud**, **milicajac/milicioner**, **namćor**, **pogano**, **prikan**, **prznica**, **psić**, **spadalo**, **šalabajzer**, **šegačiti se / terati šegu**, **tikvan** i **vucibatina**. U nastavku je dat kompletan leksikografski i etimološki pregled svih 20 odrednica [1][2][3].
Ključni podaci
- Broj reči u 2. izdanju
- 20 ekspresivnih imenica, prideva, glagola i frazeologizama
- Zastupljeni jezički slojevi
- Slovenski koreni (*deran*, *mrgud*, *prznica*, *vucibatina*), turcizmi (*badža*, *memla*, *namćor*) i germanizmi/hungarizmi (*gilipter*, *šalabajzer*, *kicoš*) [1][2][3]
- Istorimi iz XX veka
- Milicajac / milicioner (naziv za pripadnika Narodne milicije od 1946. do 1996/1997. godine) [1]
- Frazeološki obrt
- Šegačiti se / terati šegu (podrugljivo se šaliti ili izrugivati na tuđ račun) [1][2]
- Povezana izdanja
- Prvo izdanje (februar 2013) i treće izdanje (avgust 2015)
- Datum provere podataka
- 11. novembar 2026.
Prvi deo zbirke (1–10): od „badže” i „derana” do „mrguda” i „milicionera”
Prvih deset reči drugog izdanja spaja stare balkanske orijentalizme, srednjoevropske pozajmljenice i domaće slikovite kovanice [1][2][3]. Posebno je zanimljiv razvoj reči **badža**: u izvornom tursko-persijskom značenju (*baca*) ona je označavala otvor za dim na krovu brvnare (dimnjak, badžu), dok je od turske reči *bacanak* (pašenog, muž ženine sestre) u narodnom i čaršijskom govoru razvila značenje „važan čovek, glavni dasa, krupna ličnost” [3].
U istom bloku srećemo i dve reči nemačkog, odnosno mađarskog porekla koje su preko Vojvodine i Beograda ušle u srpski gradski govor: **gilipter** (od nem. *Geliebter* — ljubavnik, kavaljer, što je u žargonu dobilo podrugljivo značenje za uličnog mangupa i nevaspitanog mladića) i **kicoš** (preko mađarskog *kicifráz* / kititi se — čovek koji se preterano gizda i modira) [1][2].
| Reč (1–10) | Tačno značenje u srpskom jeziku | Etimološko poreklo i napomena |
|---|---|---|
| 1. Badža | 1. Otvor na krovu za dim ili svetlost; 2. žargonski: uticajan, krupan čovek, „glavni dasa” | Tur. *baca* (dimnjak, krovni otvor) i tur. *bacanak* (pašenog, prijatelj) [2][3] |
| 2. Deran | Nestašan, nemiran i vragolast dečak (prvobitno: onaj koji stalno „dere” odeću i obuću u igri) | Domaća izvedenica od glagola *derati / drati* sa sufiksom *-an* [1][2] |
| 3. Dežmekast | Zdepast, nizak a puniji, nabijen u struku i ramenima | Od tur. *düşmek / dežmek* i balkanskih govora za zbijenu telesnu građu [1][3] |
| 4. Gilipter | Neotesan mladić, ulični mangup, vetropir ili bezobraznik | Germanizam: od nem. *Geliebter* (ljubavnik, udvarač) sa pejorativnim pomakom značenja [1][2] |
| 5. Gnusoba | Nešto krajnje odvratno, gadno ili nisko; takođe podla, moralno odbojna osoba | Praslovenski koren *gnus-* (gad, nečistoća) + sufiks *-oba* [1][2] |
| 6. Kicoš | Muškarac koji se preterano doteruje, gizdavac, pomodar, dendi | Domaće-panonska tvorevina (srodno sa *kititi se* i mađ. *kicifráz*) [1][2] |
| 7. Kliberiti se | Smejati se glasno, široko razvučenih usta i bez mere; ceriti se, kreveljiti se | Ekspresivni glagol iz narodnih govora (srodno sa *kleberiti se / klibiti se*) [1] |
| 8. Memla | Ustajala vlaga i zagušljiv zadah buđi u mračnim, neprovetrenim podrumima i sobama | Turcizam arapskog porekla (tur. *nemli* — vlažan, od pers.-arap. *nem* — vlaga) [1][3] |
| 9. Mrgud | Namršten, natmuren, ćutljiv i uvek nezadovoljan čovek (od glagola *mrgođiti se*) | Slovenski koren *mrg-* (mrštiti čelo, mračiti se, srodno sa *mrk*) [1][2] |
| 10. Milicajac / Milicioner | Službeni i razgovorni naziv za policajca u FNRJ/SFRJ i SRJ u drugoj polovini XX veka | Od lat. *militia*; u Srbiji zamenjen nazivom *policajac* zakonskim izmenama 1996/1997. [1] |
Drugi deo zbirke (11–20): od „namćora” i „prznice” do „šalabajzera” i „vucibatine”
Drugih deset odrednica (br. 11–20) čine prava mala galerija slikovitih karakternih portreta [1][2]. Dok je **namćor** (od persijsko-turske složenice *nankör* — „onaj koji je slep na hleb”, tj. nezahvalnik i mrzovoljnik) postao sinonim za čoveka kome ništa nije po volji, domaća reč **prznica** (od glagola *przniti* — prljati, kvariti, ljutiti se) označava prekog čoveka koji plane za svaku sitnicu [1][3].
U istom nizu nalaze se i **šalabajzer** (od austrijsko-nemačkog *Schalenbeißer* / *Schale* + *beißen* ili zanatskog izraza za lutajućeg nadrimajstora i neozbiljnog čoveka), kao i stara srpska složenica **vucibatina** (*vuci-* + *batina* — skitaralo, besposličar koji „vuče štap/batinu” po drumovima umesto da radi) [1][2].
| Reč (11–20) | Tačno značenje u srpskom jeziku | Etimološko poreklo i napomena |
|---|---|---|
| 11. Namćor | Mrzovoljan, prek, nezahvalan i džangrizav čovek kome je teško ugoditi | Turcizam persijskog porekla: tur. *nankör* < pers. *nān* (hleb) + *kūr* (slep) [1][3] |
| 12. Pogano | 1. Nečisto, prljavo, opoganjeno; 2. zlo, pakosno, pokvareno (o čoveku ili jeziku) | Od lat. *paganus* (neznabožački) preko crkvenoslovenskog *poganъ* [1][2] |
| 13. Prikan | Blizak prijatelj, drugar, pobratim (često u srdačnom obraćanju: „moj prikane”) | Hipokoristik od imenice *prijatelj / prija* sa ekspresivnim sufiksom *-kan* [1][2] |
| 14. Prznica | Nagao, razdražljiv i svadljiv čovek koji odmah plane zbog sitnice | Praslovenski koren *przn-* (przniti, ljutiti se, praskati) + *-ica* [1][2] |
| 15. Psić | 1. Malo pseto, štene; 2. u starijem govoru i naziv za drvenu napravu za izuvanje čizama (*izuvač*) | Deminutiv od imenice *pas* (*pьsъ*); u 2. značenju zabeležen u starim varoškim kućama [1] |
| 16. Spadalo | Šaljivdžija, obešenjak, čovek koji zbija šale i zabavlja društvo (ponekad i propalica) | Od glagola *spadati* (onaj koji je „spao” na šalu ili lakrdiju) [1][2] |
| 17. Šalabajzer | Neozbiljan, površan čovek, vetropir, šarlatan na koga se ne može osloniti | Germanizam iz srednjoevropskog žargona (up. nem. *Schalenbeißer* / lutalica, šarlatan) [1] |
| 18. Šegačiti se / Terati šegu | Zbivati šalu na tuđ račun, podsmevati se, izmotavati se s nekim | Od imenice *šega* (šala, poruga, dosetka), odomaćene u dinarskim i panonskim govorima [1][2] |
| 19. Tikvan | Priglup, ograničen i tupav čovek („prazne glave kao suva tikva”) | Od imenice *tikva* sa augmentativnim sufiksom *-an* [1][2] |
| 20. Vucibatina | Skitnica, neradnik, probisvet i lenština koja luta bez posla | Domaća imperativna složenica: *vuci* (od vući) + *batina* (štap) [1][2] |
Kako se čuvaju stare reči i veza sa ostalim izdanjima
Mnoge reči iz ovog spiska — poput *derana*, *kicoša*, *namćora*, *prznice* i *spadala* — ovekovečene su u komedijama Jovana Sterije Popovića, Branislava Nušića, prozi Stevana Sremca i Jakova Ignjatovića, zahvaljujući čemu i danas žive u pozorištu i lektiri [1][2].
Kompletnu triologiju našeg leksikografskog serijala možete pročitati u člancima Zaboravljene reči (1. izdanje) i Zaboravljene reči – 3. izdanje.
Česta pitanja (FAQ)
Kako je nastala reč „namćor” i šta doslovno znači u jeziku iz kog potiče?
„Namćor” je turcizam persijskog porekla (nankör), nastao od persijskih reči nān (hleb) i kūr (slep). Doslovno znači „onaj koji je slep na hleb koji jede”, odnosno nezahvalnik i mrzovoljnik [1][3].
Izvori i literatura
- Matica srpska (Novi Sad) (2011): Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika (knj. I–VI) i Rečnik srpskog jezika. Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: Definicije za deran, dežmekast, gilipter, gnusoba, kicoš, kliberiti se, mrgud, prznica, spadalo, šalabajzer, tikvan i vucibatina.) ↩ Nazad u tekst
- Karadžić, Vuk Stefanović / Institut za srpski jezik SANU (1852 / 2020): Srpski rječnik (1852) i Etimološki odsek Instituta za srpski jezik SANU. Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: Tvorba domaćih složenica (vucibatina), ekspresivnih imenica (mrgud, prznica, prikan) i crkvenoslovenskog sloja (pogano).) ↩ Nazad u tekst
- Škaljić, Abdulah (1966 / 1989): Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku (Svjetlost, Sarajevo). Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: Poreklo i značenje orijentalizama badža (baca/bacanak), memla (nemli) i namćor (nankör).) ↩ Nazad u tekst
