Još 20 brzalica za razgibavanje jezika: kompletna zbirka, fonetske grupe i tumačenje starih reči
Brzalice su kratke, ritmički zbijene narodne govorne tvorevine zasnovane na namernom nagomilavanju srodnih suglasnika (aliteraciji) i samoglasnika (asonanci) radi vežbanja izgovora i govorne spretnosti [1][2]. Nakon velikog interesovanja za prvi izbor od deset brzalica, na Zanimljivoj Srbiji je 5. decembra 2011. godine objavljena proširena zbirka od još 20 brzalica za razgibavanje jezika. U nastavku donosimo svih 20 brzalica iz tog izbora u javnom domenu, raspoređenih po fonetskim grupama, uz objašnjenje arhaizama koje čuvaju [1][2].
Ključni podaci
- Književna vrsta
- Usmena govorna tvorevina (kratka folklorna forma za vežbanje dikcije) [1]
- Prvi sakupljač u štampi
- Vuk Stefanović Karadžić (*Srpske narodne poslovice* i folklorni zapisi, XIX vek) [1]
- Broj brzalica u izboru
- Tačno 20 odabranih brzalica i varijacija sa teškim suglasničkim skupovima
- Najzastupljeniji glasovi
- Sonant R (vokalsko i suglasničko), afrikate Č/Ć/DŽ/Đ, frikativi Š/Ž/S/Z i plozivi P/B/K/G [2]
- Praktična primena
- Logopedske vežbe, glumačka i spikerska dikcija, školska nastava srpskog jezika [2]
- Datum provere podataka
- 11. novembar 2026.
Kompletan spisak: 20 brzalica za razgibavanje jezika iz arhivskog izbora
Svih dvadeset brzalica iz drugog izdanja Zanimljive Srbije oslanja se na brzu smenu mesta tvorbe glasova u usnoj duplji. Prva polovina zbirke (br. 1–10) obuhvata sledeće primere: **1.** *„Brsti bršljan brdska koza, jarac jare jarkom voza.”* **2.** *„Crna čipka, bela čipka.”* **3.** *„Raskiseliše li ti se opanci?”* **4.** *„Prokicošio mi si li se, sine?”* **5.** *„Kamenčićem ćeš me, kamenčićem ću te.”* **6.** *„Tri tigra, tri tigrića.”* **7.** *„Javorov jaram, javorova ralica, ralo drvo javorovo.”* **8.** *„Cica i čiča ciče.”* **9.** *„Nos pere, sos jede”* (izgovara se uz što brže ponavljanje). **10.** *„Klupčencetom ću te, klupčencetom ćeš me!”* [1][2].
Drugu polovinu zbirke (br. 11–20) čine brzalice sa složenim plozivnim i šuštavim nizovima: **11.** *„Ko pokupi popu pepeo? Pop pokupi popu pepeo.”* **12.** *„Kuja je zalajala i prolajala.”* **13.** *„Kralj Karlo i kraljica Klara su krali klarinet.”* **14.** *„Šaš se suši, suši se šaš.”* **15.** *„Igla igra igru igle.”* **16.** *„Cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče.”* **17.** *„Kneže, viteže, kad te videše, razveseliše li ti se?”* **18.** *„Miš uz pušku, miš niz pušku.”* **19.** *„Stala mala Mara na kraj stara hana sama.”* **20.** *„Odosmo u kotlokrpa, kad kotlokrp krpi sa svojih devet kotlokrpovića, a stara kotlokrpovica u kotlokrpovim kolima vodu nosi!”* [1][2].
Fonetska podela: zašto se jezik „sapliće” na određenim glasovima
Sa stanovišta fonetike srpskog jezika, težina brzalice ne zavisi od dužine rečenice, već od brzog prelaza između glasova koji se tvore na bliskim mestima u ustima [2]. Tako kratka brzalica *„Šaš se suši, suši se šaš”* ili *„Miš uz pušku, miš niz pušku”* zahteva neprekidno prebacivanje vrha jezika sa alveola (zubnih desni za glasove *s* i *z*) na prednje nepce (za glas *š*), dok *„Cica i čiča ciče”* i *„Kamenčićem ćeš me, kamenčićem ću te”* testiraju precizno razlikovanje zubnog *c*, tvrdog *č* i mekog *ć* [2].
Posebnu grupu čine brzalice sa slogotvornim (vokalskim) *r*, gde se u više uzastopnih reči uopšte ne pojavljuju klasični samoglasnici (*a, e, i, o, u*), kao u čuvenom stihu *„Cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče”* ili na početku dvostiha *„Brsti bršljan brdska koza”* [1][2].
| Fonetska grupa | Glavni glasovi u sudaru | Primeri iz zbirke od 20 brzalica |
|---|---|---|
| Vibranti i vokalsko R | R, BR, TR, CVR, SMR, KRP | Brsti bršljan brdska koza…; Cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče; Odosmo u kotlokrpa…; Tri tigra, tri tigrića [2] |
| Afrikate (sliveni glasovi) | C – Č – Ć | Cica i čiča ciče; Kamenčićem ćeš me, kamenčićem ću te; Klupčencetom ću te, klupčencetom ćeš me; Crna čipka, bela čipka [2] |
| Sibilanti i šumnici | S – Z – Š – Ž | Šaš se suši, suši se šaš; Miš uz pušku, miš niz pušku; Kneže, viteže, kad te videše, razveseliše li ti se?; Raskiseliše li ti se opanci? [2] |
| Plozivi i sonanti L/J | P, K, G, L, LJ, J | Ko pokupi popu pepeo?; Kralj Karlo i kraljica Klara su krali klarinet; Javorov jaram, javorova ralica…; Kuja je zalajala i prolajala [2] |
| Kratke ritmičke klopke | N – S / M – R – H | Nos pere, sos jede; Igla igra igru igle; Stala mala Mara na kraj stara hana sama [1][2] |
Stari zanati i zaboravljene reči sačuvane u brzalicama
Pored govorne vežbe, narodne brzalice čuvaju živu sliku nekadašnjeg seoskog i čaršijskog života [1]. Reč **kotlokrp** (kazandžija ili kalajdžija koji putuje od sela do sela i krpi bakarne kotlove i posuđe) danas se retko čuje van ove brzalice, baš kao i delovi drvenog oraćeg pribora u primeru *„Javorov jaram, javorova ralica, ralo drvo javorovo”*, gde je **jaram** drveni okvir za zaprezanje volova, a **ralica** ručica na starinskom drvenom ralu [1].
U drugim primerima srećemo glagol **prokicošiti se** (postati *kicoš*, preterano se gizdati i doterivati), imenicu **šaš** (barska biljka oštrih listova uz reke i močvare), **han** (starinska drumska gostionica i prenoćište za putnike i karavane) i **opanci** (tradicionalna kožna obuća koja se „raskiseli” kada dugo stoji u vodi ili blatu) [1]. Za dodatne primere pogledajte prvi izbor 10 srpskih brzalica i serijal Zaboravljene reči.
Česta pitanja (FAQ)
Koja se od ovih 20 brzalica smatra najdužom i najzahtevnijom za izgovor u jednom dahu?
Najduža i artikulaciono najzahtevnija je porodično-zanatska brzalica „Odosmo u kotlokrpa, kad kotlokrp krpi sa svojih devet kotlokrpovića, a stara kotlokrpovica u kotlokrpovim kolima vodu nosi!”, jer četiri puta ponavlja složenu osnovu sa slogotvornim R i grupom KRP [1][2].
Šta znači reč „kotlokrp” i zašto se javlja u narodnoj brzalici?
Kotlokrp je starinski naziv za majstora (kazandžiju ili kalajdžiju) koji je popravljao i krpio probušene bakarne kotlove. Sama reč je zbog sudara suglasnika K-T-L-K-R-P bila idealna osnova za građenje brzalice [1].
Kako se pravilno vežba izgovor brzalica kod dece i odraslih?
Logopedsko i glumačko pravilo nalaže da se brzalica najpre izgovara usporeno i prenaglašeno, uz potpuno otvaranje usta i precizno izgovaranje svakog završetka reči, pa se tek nakon usvajanja artikulacione putanje tempo postepeno ubrzava [2].
Izvori i literatura
- Karadžić, Vuk Stefanović / Samardžija, Snežana (priređivač) (1849 / 2015): Srpske narodne poslovice i kratke govorne forme (zbirke brzalica i zagonetki). Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: Klasifikacija kratkih usmenih folklornih formi, tradicionalne brzalice sa motivima kotlokrpa, rala i opanaka.) ↩ Nazad u tekst
- Institut za srpski jezik SANU / Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu (2020): Fonetika i dikcija srpskog jezika: artikulacione vežbe i govorne brzalice. Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: Fonetska podela suglasničkih skupova (vibranti, afrikate, sibilanti) i leksičko tumačenje arhaizama u brzalicama.) ↩ Nazad u tekst
