Čardak ni na nebu ni na zemlji: narodna bajka o tri careva sina, zmaju i tri čudesne odaje
„Čardak ni na nebu ni na zemlji” jedna je od najpoznatijih i kompoziciono najčistijih srpskih narodnih bajki, objavljena na samom početku zbirke *Srpske narodne pripovijetke* Vuka Stefanovića Karadžića (Beč, 1853) [1][2]. U njoj su sabrani svi klasični zakoni usmene bajke: otmica careve kćeri koju zmaj odnosi u oblake, žrtva i hrabrost najmlađeg brata nasuprot kukavičluku i zavisti starije braće, čudesni konji i tri devojke u odajama lebdećeg čardaka, te konačni trijumf istine na svadbenom turniru [1][2].
Ključni podaci
- Prvo štampano izdanje
- Vuk Stefanović Karadžić, *Srpske narodne pripovijetke* (Beč, 1853, pripovetka br. 2) [1]
- Međunarodna klasifikacija
- Tip ATU 301 (*Tri ugrabljene princeze* / *Junak u gornjem ili donjem svetu*) [2]
- Glavni likovi
- Car, ugrabljena careva kći, tri careva sina (najmlađi kao pravi junak), zmaj, tri devojke i čobanče [1]
- Simbolika tri dara
- 1. Zlatni đerđef i vranac u srebru, 2. Zlatne žice i belac u zlatu, 3. Zlatna kvočka s pilićima i kulatast konj u dragom kamenju [1]
- Datum provere podataka
- 11. novembar 2026.
Izvorni tekst i radnja (1. deo): otmica sestre, oputa od konjske kože i pogibija zmaja
Bajka počinje motivom zabranjenog izlaska: car ima tri sina i jednu kćer koju „u kafezu hrani i čuva kao oči u glavi”. Čim odrasla devojka jedno veče sa braćom izađe pred dvor u šetnju, iz neba doleti zmaj, ščepa je između braće i odnese u oblake [1]. Braća kreću u potragu i posle dugog putovanja nailaze na čudesni **čardak koji niti je na nebu ni na zemlji** [1]: *„Došavši onđe, pomisle da neće u onome čardaku biti njihova sestra, pa se odmah stanu dogovarati kako bi se u nj popeli, i poslije dugoga promišljavanja i dogovora, dogovore se da jedan od njih svoga konja zakolje, i od kože konjske da okroje oputu, pa pritvrdivši jedan kraj od nje za strijelu, da puste odozdo strijelu iz luka da se dobro za čardak prihvati, kako bi se uz nju peti mogli. Mlađa dva brata reku najstarijemu da on svoga konja zakolje, ali on ne šćedne, pa ni srednji ne šćedne, onda najmlađi zakolje svoga, od kože njegove okroji oputu, jedan kraj od nje veže za strijelu, pak je pusti iz luka u čardak.”* [1].
Kada treba da se penju uz kožnu oputu, stariji i srednji brat ponovo ustuknu, pa se penje najmlađi. Gore u čardaku zatiče sestru kako sedi dok joj zmaj drži glavu na krilu i spava, a ona ga *bište* (trebi u kosi). Iako ga sestra preklinje da beži, najmlađi brat uzima buzdovan i dvaput udara zmaja u glavu, na šta pospani zmaj samo kaže: *„Baš ovđe me nešto ujede.”* Tek kada zamahne treći put, sestra mu rukom pokaže da zmaja **„udari u život”** (u srce/trbuh); od tog udarca zmaj na mestu ostaje mrtav [1][2].
Izvorni tekst i radnja (2. deo): tri konja, tri devojke i izdaja pod čardakom
Oslobođena sestra potom vodi brata kroz šest čudesnih odaja u čardaku, građenih po zakonu trostruke gradacije (srebro → suvo zlato → drago kamenje i biser) [1][2]: *„Najprije ga uvede u jednu sobu u kojoj je bio jedan vran konj za jaslima privezan s cijelijem takumom od čistoga srebra. Po tom ga odvede u drugu sobu, u kojoj je za jaslima stajao bijel konj s takumom od suhoga zlata. Najposlije ga odvede i u treću sobu đe je za jaslima bio kulatast konj i na njemu takum dragijem kamenjem iskićen. Kad prođe te sobe, onda ga sestra odvede u jednu sobu u kojoj je đevojka jedna sjedila za zlatnijem đerđefom i zlatnom žicom vezla. Iz te sobe odvede ga u drugu u kojoj je druga đevojka zlatne žice ispredala. A najposlije uvede ga u jednu sobu u kojoj je treća đevojka biser nizala, i pred njom na zlatnoj tepsiji od zlata kvočka s pilićima biser kljucala.”* [1].
Najmlađi brat najpre izbaci mrtvog zmaja sa čardaka (od čega braću na zemlji umalo groznica ne uhvati), pa niz oputu spusti sestru i sve tri devojke sa njihovim zlatnim radovima — prvu namenjujući najstarijem bratu, drugu srednjem, a treću (onu sa zlatnom kvočkom i pilićima) za sebe [1]. Međutim, braća iz zavisti **preseku oputu** kako on ne bi mogao da siđe, u polju uhvate jedno čobanče kod ovaca, preobuku ga u carevića i pod pretnjom sestri i devojkama odvedu ocu [1].
| Stepen gradacije / Pojam | Konj i oprema (takum) | Devojka, dar i značenje arhaizma |
|---|---|---|
| Prva odaja (za najstarijeg brata) | Vran konj (vranac) sa takumom od čistoga srebra | Devojka koja za zlatnim đerđefom veze zlatnom žicom [1] |
| Druga odaja (za srednjeg brata) | Bijel konj (belac) sa takumom od suhoga zlata | Devojka koja bez vretena ispreda zlatne žice [1] |
| Treća odaja (za najmlađeg brata) | Kulatast konj sa takumom iskićenim dragim kamenjem | Devojka koja niže biser uz zlatnu kvočku s pilićima [1] |
| Oputa / Bište / Takum / Kulatast | Arhaizmi u Vukovom zapisu iz 1853. | Oputa = dugi kaiš od sirove kože; bište = biska (traži u kosi); takum = konjska oprema; kulatast = konj pepeljasto-žute dlake (kulaš) [1] |
Završni rasplet na tri svadbe i značenje izraza „ni na nebu ni na zemlji”
Rasplet bajke prati istu trostruku gradaciju: kada najmlađi brat na čardaku dozna da se njegova braća i lažni carević (čobanče) žene onim trima devojkama, on u tri svadbene nedelje redom uzjaše vranca, belca i najzad krilatog **kulatastog konja**, sleće među svatove, udarcem buzdovana u leđa opominje braću, a trećeg dana mačem preseca čobančetu klobuk, skida obrazinu pred carem i dokazuje istinu pomoću zlatne tepsije sa kvočkom i pilićima [1][2]. Car protera stariju braću, a najmlađeg sina oženi trećom devojkom i ostavi za naslednika prestola [1].
Iz ove bajke u srpski jezik je ušla ustaljena fraza **„čardak ni na nebu ni na zemlji”** za građevinu, plan ili poduhvat koji lebdi u mašti bez čvrstog oslonca u stvarnosti [2].
Česta pitanja (FAQ)
Kako se najmlađi carev sin u bajci penje na čardak koji visi u vazduhu?
Pošto stariji i srednji brat odbiju da žrtvuju svoje konje, najmlađi brat zakolje svog konja, od njegove kože iskroji dugi kaiš (oputu), jedan kraj veže za strelu, pa je iz luka ispali u brvna čardaka i uz nju se popne gore [1].
Gde najmlađi brat mora da udari zmaja da bi ga usmrtio?
Prva dva udarca buzdovanom u glavu zmaj u snu oseća samo kao ujed buve; tek kada mu sestra rukom pokaže da zmaja „udari u život” (u srce, odnosno pod pojas), zmaj od trećeg udarca ostaje na mestu mrtav [1].
Šta u Vukovom tekstu bajke znače reči „takum”, „đerđef” i „kulatast konj”?
„Takum” je celokupna svečana konjska oprema (sedlo, uzde i ukrasi), „đerđef” je drveni okvir na kom devojke zatežu platno za zlatovez, a „kulatast konj” (kulaš) je konj pepeljasto-žute ili sivo-žute dlake sa crnom grivom [1][2].
Izvori i literatura
- Karadžić, Vuk Stefanović (1853): Srpske narodne pripovijetke (Beč, 1853 / 1870) — „Čardak ni na nebu ni na zemlji”. Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: Integralni tekst srpske narodne bajke „Čardak ni na nebu ni na zemlji” u Vukovom zapisu.) ↩ Nazad u tekst
- Milošević-Đorđević, Nada / Samardžija, Snežana (Filološki fakultet u Beogradu) (2006 / 2017): Od bajke do izreke: struktura i poetika srpskih narodnih pripovedaka. Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: Analiza trostruke gradacije, lika najmlađeg brata i međunarodnog tipa bajke ATU 301.) ↩ Nazad u tekst
