Zemunski Lido: peščana plaža na Velikom ratnom ostrvu, pontonski most i zaštita prirode
Plaža Lido je peščano rečno kupalište na severozapadnom rtu **Velikog ratnog ostrva** na ušću Save u Dunav, smešteno neposredno naspram Zemunskog keja (Kej oslobođenja) [1][2]. Za razliku od Ade Ciganlije koja je trajno povezana nasipima sa obalom, Lido se nalazi na pravom rečnom ostrvu i jednoj od poslednjih očuvanih oaza divlje prirode u središtu Beograda [2]. Zbog toga kupalište ima izražen sezonski karakter: tokom jula i avgusta, kada vodostaj Dunava opadne, Gradska opština Zemun i Vojska Srbije povezuju kej i plažu pontonskim mostom dugim oko 350 metara [1].
Ključni podaci
- Opština i položaj
- Gradska opština Zemun, severni rt Velikog ratnog ostrva naspram restorana „Venecija” i Stare kapetanije na Keju oslobođenja [1]
- Pristup u letnjoj sezoni
- Pešice preko privremenog pontonskog mosta (obično od početka jula do kraja avgusta, besplatan prelaz) ili čamcem sa Zemunskog keja [1]
- Podloga i sadržaji u sezoni
- Prirodni rečni pesak i poplavna šuma vrbe i topole; spasilačka i medicinska služba, tuševi sa pijaćom vodom i tereni za sportove na pesku [1]
- Status zaštite ostrva
- Predeo izuzetnih odlika „Veliko ratno ostrvo” (III kategorija, upravljač JKP „Zelenilo — Beograd”); tri zone zaštite [2]
- Stroga ograničenja
- Zabranjen ulazak motornim vozilima, paljenje vatre i ulazak u I zonu stroge zaštite (mrestište riba i gnezdilište orla belorepana u kanalu Galijaš) [2]
- Datum provere podataka
- 11. novembar 2026.
Razvoj kupališta Lido i sezonski pontonski most sa Zemunskog keja
Dok je samo Veliko ratno ostrvo vekovima bilo strateška vojna tačka pri opsadama Beograda (1521, 1717, 1806. i 1915. godine), njegov peščani severni sprud okrenut ka Zemunu postao je omiljeno kupalište Zemunaca između dva svetska rata i naročito šezdesetih godina XX veka, kada dobija naziv **Lido** po čuvenoj venecijanskoj peščanoj plaži [1][2]. Pošto je rukavac Dunava između Zemunskog keja i ostrva širok oko 350 metara, decenijama se na plažu prelazilo isključivo drvenim čamcima i vojnim skelama.
Danas se svake godine početkom leta — čim prođu visoke prolećne vode Dunava (najčešće krajem juna ili u prvoj sedmici jula) — od Keja oslobođenja do rta Lido postavlja **pontonski most** preko kojeg pešaci besplatno prelaze na ostrvo tokom dana (obično od 8 do 20 časova) [1]. U tom dvomesečnom periodu (jul i avgust) na plaži su obezbeđeni tuševi, česme, montažni toaleti, suncobrani od trske, spasilačka služba i dežurna lekarska ekipa, a krajem avgusta ili početkom septembra most se demontira i ostrvo vraća rečnom miru [1].
Veliko ratno ostrvo: tri zone zaštite prirode i pešačka staza
Prilikom posete Lidu važno je znati da plaža zauzima samo krajnji severni rt zaštićenog **Predela izuzetnih odlika „Veliko ratno ostrvo”** (površine oko 211 hektara zajedno sa Malim ratnim ostrvom), čiji se oblik neprestano menja radom rečnih nanosa (više o ovom geomorfološkom procesu pročitajte u članku Kako nastaju rečna ostrva) [2].
Radi očuvanja preko 180 vrsta ptica (uključujući stalni gnezdeći par orla belorepana) i prirodnog mrestišta riba u središnjem kanalu **Veliki Galijaš**, ostrvo je podeljeno na tri zone čiji je režim prikazan u tabeli ispod [2]:
| Zona na ostrvu | Obuhvat prostora | Šta je dozvoljeno posetiocima |
|---|---|---|
| Zona turizma (III stepen zaštite) | Severni peščani rt — plaža Lido | Sezonsko kupanje u obeleženom pojasu, sunčanje i sportovi na pesku tokom trajanja letnje sezone [1][2] |
| Zona rekreacije (II stepen zaštite) | Unutrašnje kružne staze i priobalni pojas šume | Pešačenje obeleženim zemljanim stazama kroz šumu i ekološke edukativne šetnje sa čuvarskom službom JKP „Zelenilo — Beograd” [2] |
| Zona stroge zaštite (I stepen zaštite) | Kanal Veliki Galijaš, zona gnežđenja belorepana i celo Malo ratno ostrvo | Zadržavanje posetilaca, pristajanje čamaca i uznemiravanje ptica nisu dozvoljeni; prostor namenjen naučnom praćenju [2] |
Kako spojiti prelazak na Lido sa šetnjom kroz Stari Zemun i Gardoš
Čak i van jula i avgusta (kada pontonski most nije postavljen), pogled na peščani sprud Lida i šumu Velikog ratnog ostrva čini najlepši prizor tokom šetnje Zemunskim kejom. Poludnevni boravak na plaži prirodno se spaja sa obilaskom opisanog istorijskog jezgra u vodiču Znamenitosti Beograda: Stari Zemun — od Stare kapetanije i Gospodske ulice, preko Magistratskog trga, do kaldrmisanih stepenica koje vode na lesni breg **Gardoš** i Milenijumsku kulu (1896), odakle se iz ptičje perspektive vidi celo Veliko ratno ostrvo i ušće Save u Dunav [1].
Česta pitanja (FAQ)
Kada se postavlja pontonski most do plaže Lido i da li se prelazak naplaćuje?
Pontonski most između Zemunskog keja i plaže Lido postavlja se svake godine početkom jula (kada opadne prolećni vodostaj Dunava) i ostaje do kraja avgusta. Prelazak preko mosta i ulaz na plažu su besplatni za sve posetioce [1].
Zašto je početkom proleća Lido ponekad pod vodom?
Veliko ratno ostrvo je nisko aluvijalno rečno ostrvo bez odbrambenih nasipa, pa tokom visokih prolećnih vodostaja Dunava i Save reka prirodno plavi peščani sprud i niže delove šume, što održava vlažna staništa i obnavlja pesak na plaži [2].
Može li se od plaže Lido prošetati kroz šumu Velikog ratnog ostrva?
Da, od zaleđa plaže Lido polazi obeležena pešačka staza zdravlja kroz poplavnu šumu dužine oko 3,2 kilometra (Zona rekreacije), pri čemu posetioci moraju ostati na stazi i ne ulaziti u I zonu stroge zaštite oko kanala Galijaš [2].
Izvori i literatura
- Gradska opština Zemun (2026): Leto na Lidu — postavljanje pontonskog mosta, rad spasilačke službe i programi na plaži. Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: Sezonski režim pontonskog mosta (jul–avgust), besplatan pristup i komunalna opremljenost kupališta Lido.) ↩ Nazad u tekst
- JKP „Zelenilo — Beograd” / Zavod za zaštitu prirode Srbije (2026): Predeo izuzetnih odlika „Veliko ratno ostrvo” — zone zaštite, ornitofauna i pravila ponašanja. Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: Podela ostrva (211 ha) na tri zone zaštite, kanal Veliki Galijaš, gnezdo orla belorepana i staza kroz šumu.) ↩ Nazad u tekst
