Ala je lep ovaj svet: izvorni stihovi Jovana Jovanovića Zmaja, nastanak pesme i tumačenje
„Ala je lep ovaj svet” (u izvornim Zmajevim izdanjima često pod naslovom „Jututunska” ili kao uvodna minijatura u ciklusu pesama o prirodi, a najpoznatija po svom prvom stihu) jeste najkraća i najčuvenija lirska pesma za decu Jovana Jovanovića Zmaja (1833–1904) [1][2]. U svega osam sedmeračkih stihova sa parnom muškom rimom, Čika Jova pomoću prostornih priloga („onde–ovde”, „tamo–ovde”, „eno–evo”) gradi potpunu sliku podunavskog pejzaža, sunčeve svetlosti i prijateljstva [1][2].
Ključni podaci
- Autor
- Jovan Jovanović Zmaj (Novi Sad, 1833 — Sremska Kamenica, 1904) [1]
- Književna vrsta i oblik
- Lirska opisna (pejzažna) minijatura za decu; 8 stihova (sedmerac sa parnom rimom aabbccdd) [2]
- Matične zbirke i listovi
- Časopis „Neven” (od 1880) i zbirka „Čika Jova srpskoj deci” (Novi Sad / Beograd) [1]
- Geografsko središte slike
- Reka Dunav („Tamo Dunav, zlata pun”) i pitomi vojvođansko-sremski krajolik [1]
- Autorskopravni status
- Javno dobro (public domain); temelj srpske književnosti za decu i početnica [1][2]
- Datum provere podataka
- 11. novembar 2026.
Izvorni tekst pesme „Ala je lep ovaj svet” i tajna njenog ritma
Kanonski tekst pesme Jovana Jovanovića Zmaja glasi: „Ala je lep ovaj svet, Onde potok, ovde cvet; Tamo njiva, ovde sad, Eno sunce, evo hlad! Tamo Dunav, zlata pun, Onde trava, ovde žbun, Slavuj pesmom ljulja lug. Ja ga slušam i moj drug.” [1]
Tajna muzikalnosti ove minijature leži u čistom trohejskom sedmercu u kojem se svaki stih završava naglašenim jednosložnim rečima (svet–cvet, sad–hlad, pun–žbun, lug–drug) [2]. Takav završetak (muška rima) daje stihovima vedrinu, jasnoću i lakoću pamćenja, zbog čega je ovo obično prva umetnička pesma koju deca u Srbiji nauče napamet pre polaska u školu.
| Stih u pesmi | Par prostornih priloga ili slika | Značenje i stilska uloga |
|---|---|---|
| „Onde potok, ovde cvet” | Onde — ovde | Spaja pokret vode u daljini sa bojom i mirisom cveta pred detetovim nogama [1][2]. |
| „Tamo njiva, ovde sad” | Tamo — ovde (imenica „sad” = zasad, voćnjak) | Arhaična imenica „sad” označava mlad voćnjak ili vrt (ne prilog za vreme „sada”) [2]. |
| „Eno sunce, evo hlad!” | Eno — evo | Skladna ravnoteža toplote neba i prijatne senke pod drvetom [2]. |
| „Tamo Dunav, zlata pun” | Metafora odsjaja sunca na vodi i žitnih polja | Vezuje pesmu za Zmajev zavičajni prostor Novog Sada i Sremske Kamenice [1]. |
| „Slavuj pesmom ljulja lug. / Ja ga slušam i moj drug.” | Zvuk ptice i prisustvo prijatelja | Završna poenta: lepota sveta je potpuna tek kada se deli sa drugom [2]. |
Važna jezička pojedinost: šta znači reč „sad” u trećem stihu
Prilikom čitanja trećeg stiha („Tamo njiva, ovde sad”) često dolazi do zabune jer savremeni čitaoci reč „sad” razumeju kao vremenski prilog („sada”) [2]. Međutim, u Vukovom i Zmajevom jeziku XIX veka imenica muškog roda „sad” (od glagola saditi; up. „zasad”, „rasad”, kao i u samom imenu grada Novi Sad — „novi zasad”) označava zasađeni voćnjak, vinograd ili baštu [1][2]. Time treći stih čuva savršenu prostornu simetriju: tamo u polju je uzorana njiva, a ovde uz kuću je zeleni voćnjak (sad).
U poslednja dva stiha Zmaj prelazi sa vizuelnih slika (potok, cvet, njiva, voćnjak, sunce, hlad, Dunav, trava, žbun) na akustični doživljaj („Slavuj pesmom ljulja lug”) i društvenu toplinu („Ja ga slušam i moj drug”). Dete u Zmajevoj poeziji nikada nije usamljeni posmatrač, već biće koje radost postojanja deli sa vršnjakom [2].
Zmajeve dečje igre i spomen-kuća u Sremskoj Kamenici
Jovan Jovanović Zmaj (1833–1904), po obrazovanju lekar, a po pozivu pesnik i pokretač čuvenog dečjeg lista „Neven” (1880), smatra se rodonačelnikom moderne srpske poezije za decu [1][2]. U kući u Sremskoj Kamenici u kojoj je proveo poslednje godine života danas se nalazi Muzej Jovana Jovanovića Zmaja (u sastavu Muzeja grada Novog Sada), dok se u Novom Sadu od 1958. godine svakog juna održavaju Zmajeve dečje igre — najveći festival stvaralaštva za decu u jugoistočnoj Evropi.
Druge Zmajeve pesme iz našeg pregleda možete pročitati u članku Zimske pesme Čika Jove Jovanovića Zmaja, a o pesničkom nasledniku zmajevske škole u XX veku u vodiču Pesme za decu: Deca su ukras sveta.
Česta pitanja (FAQ)
Šta znači reč „sad” u stihu „Tamo njiva, ovde sad”?
U jeziku XIX veka imenica „sad” (od glagola saditi, odakle potiče i naziv Novi Sad) označava mlad voćnjak, vrt ili zasad drveća, pa stih poredi njivu u polju sa voćnjakom pored kuće [1][2].
Koja se reka pominje u pesmi „Ala je lep ovaj svet”?
U petom stihu pominje se Dunav („Tamo Dunav, zlata pun”), reka uz koju je Jovan Jovanović Zmaj odrastao u Novom Sadu i uz koju je živeo u Sremskoj Kamenici i Beogradu [1].
Izvori i literatura
- Jovanović Zmaj, Jovan (1904): Čika Jova srpskoj deci / Pevanija i list „Neven” (Matica srpska, Novi Sad / Srpska književna zadruga, Beograd). Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: Izvorni tekst pesme „Ala je lep ovaj svet”, bibliografski podaci o Zmajevim zbirkama za decu i listu „Neven”.) ↩ Nazad u tekst
- Milinković, Miomir / Petrović, Tihomir (2014): Istorija srpske književnosti za decu i mlade (poglavlje o poeziji Jovana Jovanovića Zmaja). Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: Versifikacijska i stilska analiza pesme (trohejski sedmerac, muška rima, leksičko značenje imenice „sad”).) ↩ Nazad u tekst
