Spomenik prirode Đavolja varoš: kako erozija gradi zemljane kule i koja predanja prate lokalitet
Spomenik prirode „Đavolja varoš” na južnim padinama planine Radan (27 kilometara jugoistočno od Kuršumlije i 27 kilometara od Prolom Banje) obuhvata 67 hektara zaštićenog prostora u kom se u dve strme vododerine — Đavoljoj i Paklenoj jaruzi — uzdižu 202 zemljane figure („kule”) sa kamenim blokovima na vrhovima [1][2]. Ovaj geomorfološki fenomen visoke I kategorije zaštite spaja naučno objašnjenje selektivne erozije vulkanskog tufa, dva ekstremno kisela mineralna izvora i slikovita narodna predanja o „okamenjenim svatovima” [1][2].
Ključni podaci
- Broj i dimenzije figura
- 202 zemljane figure visine od 2 do 15 m i širine u osnovi do 3 m (sa andezitskim kapama teškim i preko 100 kg) [1][2]
- Dva amfiteatra (jaruge)
- Đavolja jaruga i Paklena jaruga (razdvojene pregradom), na 660–700 m n. v. [1]
- Kulturno-istorijski detalji na stazi
- Srednjovekovna saska rudarska okna (XIII vek) i Crkva Svete Petke na temeljima starijeg hrama [1]
- Dužina pešačke staze od ulaza
- Oko 800–1.000 m uređene šumske staze i drvenih stepeništa sa tri vidikovca u jednom pravcu [1]
- Datum provere podataka
- 11. novembar 2026.
Geološko objašnjenje: selektivna erozija, andezitske kape i kiseli izvori
Nastanak zemljanih piramida (glavica ili kula) u Đavoljoj i Paklenoj jaruzi rezultat je dvofaznog geomorfološkog procesa selektivne (izborne) erozije zemljišta na strmoj padini izloženoj osunčavanju [1][2]. Rastresitu podlogu čine lako erodibilni laporoviti i tufogenski peščari nastali davnom vulkanskom aktivnošću u oblasti Radana, u kojima se nalaze krupni, čvrsti blokovi kompaktnog andezita [1][2]. Kada su krčenjem šume i bujičnim kišama počeli da se ispiraju rastresiti slojevi, krupni kameni blokovi andezita poslužili su kao prirodni „kišobrani” koji su zaštitili stub zemlje neposredno ispod sebe od vertikalnog udara kišnih kapi [1][2].
Dok bujice produbljuju okolne brazde, zemljani stubovi pod kamenim kapama postepeno „rastu” u visinu (do 15 metara), krune se pod uticajem mraza i vetra, a kada kamen sa vrha konačno padne, kula se brzo spira dok u susednom sloju započinje formiranje nove [1][2]. Geološku sliku dopunjuju dva hladna, izrazito kisela i visoko-mineralizovana izvora u samom kompleksu: „Đavolja voda” u Đavoljoj jaruzi (ekstremno kisela aluminijsko-gvožđevito-sulfatna voda sa pH 1,5 i mineralizacijom do 15 grama po litru, koja se zbog visoke kiselosti ne pije) i „Crveno vrelo” uz glavnu stazu (pH 3,5), čija voda bogata oksidima gvožđa boji čitavo slivno korito u jarkocrvenu terakota boju [1][2].
| Aspekt lokaliteta | Geološko i istorijsko tumačenje (provereni podaci) | Lokalno narodno predanje (folklorni motiv) |
|---|---|---|
| 202 zemljane kule sa kamenim blokovima | Geomorfološki proces selektivne pluvijalne erozije tufa ispod čvrstih blokova andezita [1][2] | Legenda o „okamenjenim svatovima” koji su po đavoljem nagovoru krenuli da venčaju brata i sestru, pa ih je Božja sila skamenila [1] |
| Izvori „Đavolja voda” i „Crveno vrelo” | Ekstremno kisele sulfatno-gvožđevite vode (pH 1,5 i pH 3,5) nastale oksidacijom pirita u vulkanskim stenama [1][2] | Verovanje u „čudotvornu crvenu vodu” i običaj vezivanja krpica kod obližnje crkve Sv. Petke [1] |
| Podzemna okna uz stazu | Srednjovekovni rudnici gvožđa i zlata koje su u XIII veku kopali rudari Sasi u doba kralja Uroša I [1] | Priče o zakopanom blagu i podzemnim hodnicima u planini Radan [1] |
Lokalno predanje o „okamenjenim svatovima” i crkva Svete Petke
U narodnoj tradiciji gornje Toplice neobičan izgled zemljanih stubova koji podsećaju na povorku ljudskih prilika pod kapama i zvuk vetra koji huči između kula dobili su jasno folklorsko objašnjenje [1]. Prema najpoznatijem lokalnom predanju (koje je na tablama u kompleksu jasno odvojeno od geološkog tumačenja), nekada davno pobožni meštani ovog kraja su pod uticajem „đavolje vode” zaboravili na srodstvo i spremili svadbu rođenog brata i sestre; da bi sprečila rodoskrvnuće, viša sila je u trenutku polaska povorke poslala hladan vetar i skamenila svatove, mladence i kumove u zemljane stubove [1].
Iznad samih jaruga, na šumskom grebenu pored drvenih vidikovaca, stoji mala crkva brvnara Svete Petke, podignuta 2010. godine na temeljima srednjovekovne crkve iz XIII veka iz doba rudara Sasa (čija se tri konzervirana rudarska okna obilaze duž pristupne staze uz Žutu reku) [1].
Praktični uslovi obilaska i povezivanje sa Prolom Banjom
Od velikog uređenog parkinga, biletarnice i suvenirnice do platformi za posmatranje Đavolje i Paklene jaruge vodi uređena šumska staza (oko 800 metara blagog hoda uz Žutu reku), dok završni uspon oko samih figura i do crkve Svete Petke čini sistem sigurnih drvenih stepeništa sa tri vidikovca [1]. Za ceo obilazak sa fotografisanjem potrebno je oko 60 do 90 minuta [1].
Posetu Đavoljoj varoši (koja je 1959. stavljena pod zaštitu, a 1995. proglašena spomenikom prirode I kategorije) najlakše je spojiti sa odmorom u Prolom Banji (27 km) ili u Lukovskoj Banji (36 km), a više o drugim prirodnim retkostima pročitajte u pregledu Otkrijte 7 čuda prirode u Srbiji.
Česta pitanja (FAQ)
Kako nastaju zemljane figure u Đavoljoj varoši?
Zemljane figure nastaju prirodnim procesom selektivne erozije: kišnica ispira rastresito vulkansko zemljište (tuf), dok teški kameni blokovi andezita na vrhu štite stub zemlje ispod sebe od rasipanja [1][2].
Da li je voda sa izvora u Đavoljoj varoši za piće?
Ne. Voda sa izvora „Đavolja voda” (pH 1,5) i „Crveno vrelo” (pH 3,5) je ekstremno kisela i visoko-mineralizovana (sa visokim sadržajem gvožđa, aluminijuma i sulfata) i nije namenjena za piće [1][2].
Koliko je zahtevan pešački uspon u Đavoljoj varoši?
Prvih 700 metara od ulaza vodi blagom šumskom stazom uz potok i saska rudarska okna, dok završnih 200 metara do vidikovaca nad jarugama čine uređene drvene stepenice sa rukohvatima i odmorištima (ukupno 60–90 minuta obilaska) [1].
Izvori i literatura
- Planinka a.d. Kuršumlija — Upravljač Spomenika prirode „Đavolja varoš” (2026): Spomenik prirode „Đavolja varoš” — geološki nastanak, kiseli izvori, legende i informacije za posetioce. Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: 202 zemljane figure, Đavolja i Paklena jaruga, izvori pH 1,5 i 3,5, saski rudnici i narodna predanja.) ↩ Nazad u tekst
- Zavod za zaštitu prirode Srbije (2026): Spomenik prirode „Đavolja varoš” — rešenje o zaštiti i geomorfološke karakteristike. Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: Zaštita od 1959/1995. na 67 ha, selektivna erozija andezitskih tufova i hidrohemijske odlike izvora.) ↩ Nazad u tekst
