Pesme za decu: „Razbole se lisica” — književno poreklo šaljive basne u stihu i muzička izdanja
„Razbole se lisica” je jedna od najpoznatijih šaljivih pesama srpske književnosti za decu XX veka, čije stihove skoro svako dete u Srbiji zna napamet pre polaska u školu [1][2]. Iako se zbog izuzetne rasprostranjenosti u vrtićima i muzičkim emisijama često misli da je reč o narodnoj pesmici, njen autor je srpski pesnik **Momčilo Tešić** (1911–1992) iz Glumča kod Požege [1]. Zbog poštovanja autorskih prava na savremena štampana i diskografska izdanja, u članku predstavljamo istorijat nastanka dela, strukturu šaljive basne u stihu i proverene izvore snimaka [1][2].
Ključni podaci
- Autor teksta
- Momčilo Tešić (Glumač kod Požege, 1911 – 1992), srpski pesnik za decu [1]
- Književni rod i vrsta
- Lirsko-epska šaljiva pesma za decu (poetska basna sa poentom) [1]
- Glavni likovi
- Navodno bolesna lisica, brižni lisac, upregnuti zečevi i „lekovita” guska [1]
- Poznata muzička izvođenja
- Dragan Laković, Minja Subota, Branko Milićević Kockica i dečji hor „Kolibri” (PGP RTB/RTS) [2]
- Datum provere podataka
- 11. novembar 2026.
O autoru: kako je pesma Momčila Tešića postala „narodna” svojina
Momčilo Tešić (rođen 1911. u selu Glumač kod Požege, preminuo 1992. godine) više od pola veka stvarao je liriku duboko oslonjenu na jezik, prirodu i humor zapadne Srbije [1]. U svojim zbirkama pesama za decu (*Čime se ko brani*, *Od kuće do škole*, *Dobro jutro, dobar dan*, *Cvetnik detinjstva*) negovao je čist, melodičan stih blizak Zmajevoj i narodnoj tradiciji [1].
Najveći znak uspeha jedne dečje pesme jeste trenutak kada ona u svesti čitalaca postane opšte dobro čiji se stihovi prenose usmeno sa generacije na generaciju. Upravo to se dogodilo sa pesmom „Razbole se lisica”: zahvaljujući jednostavnoj rimi, živim slikama i duhovitom preokretu na kraju, pesma je ušla u sve vrtiće, bukvare i televizijske emisije, a u Požegi se u znak sećanja na pesnika dodeljuje i književna nagrada „Momčilo Tešić” za stvaralaštvo za decu [1].
Analiza motiva: od fijakera sa zečevima do „leka” u obliku guske
Dramski zaplet pesme izgrađen je u četiri kratke, slikovite celine koje parodiraju melodramsku brigu oko bolesnika [1]. Na početku vidimo lisicu koja se „suši kô grana” dok je ukućani brižljivo leče nekoliko dana; kada „bolest neznana” postane sve teža, njen verni lisac čini nemoguć poduhvat — u fijaker preže zečeve i kreće na put preko „sto gora” i „dvesta plavih mora” kako bi dragoj pronašao spasonosni lek [1].
Humoristički obrt nastupa u završnoj strofi, gde se otkriva prava priroda lisičje „bolesti”: dok joj krupne suze padaju u krilo, lukava lija priznaje da joj nikakve daleke travke nisu potrebne, već da bi joj odmah bilo lakše **„kad bi gusku pojela”** [1]. Time pesnik na topao i deci potpuno razumljiv način spaja tradicionalni folklorni lik prepredene lisice sa komičnim preterivanjem (hiperbolom) zaljubljenog lisca.
| Deo pesme | Ključna pesnička slika | Stilski postupak i uloga u razvoju humora |
|---|---|---|
| Uvodna slika | Lisica koja boluje i „suši se kô grana” | Poređenje koje izaziva lažno sažaljenje čitaoca [1] |
| Zaplet u šumi | Lisac preže zečeve u fijaker da traži lek | Bajkoviti apsurd (zečevi kao zaprega svom prirodnom lovcu) [1] |
| Obećanje podviga | Prelazak preko sto gora i dvesta plavih mora | Epska hiperbola preneta u šaljivi svet šumskih životinja [1] |
| Završna poenta | Suze u krilu i želja da pojede gusku | Komični antiklimaks koji razotkriva lisičju lukavost i proždrljivost [1] |
Muzičke adaptacije na albumima i u dečjim TV programima
Melodičnost Tešićevih dvanaesteraca i sedmeraca podstakla je više kompozitora dečje muzike u drugoj polovini XX veka da pesmu „Razbole se lisica” pretoče u pevanu numeru [2]. Pesma je snimana i izvođena u različitim aranžmanima — od vedrih dečjih šlagera u interpretaciji Dragana Lakovića, Minje Subote i Branka Milićevića Kockice uz dečje horove, do savremenih animiranih i edukativnih produkcija za najmlađe [2].
Kataloški zapisi štampanih izdanja Momčila Tešića i zvučnih kompilacija dostupni su u bazi Narodne biblioteke Srbije (COBISS.SR) [1][2]. Za druge portrete šumskih junaka u našoj poeziji za decu pogledajte članke „Vuče, vuče, bubo lenja” i „Zeka iz jendeka”.
Česta pitanja (FAQ)
Da li je „Razbole se lisica” narodna pesma ili ima poznatog autora?
Pesma ima poznatog autora: napisao ju je srpski pesnik Momčilo Tešić (1911–1992), rodom iz sela Glumač kod Požege, a zbog ogromne popularnosti u vrtićima i muzičkim emisijama često se pogrešno smatra narodnom pesmom [1].
Koji književni preokret čini pesmu „Razbole se lisica” smešnom za decu?
Preokret leži u kontrastu između dramatične brige lisca (koji preže zečeve u fijaker i sprema se da pređe sto gora i dvesta mora) i završnog priznanja lisice da joj ne treba nikakav lek izdaleka, već samo pečena guska [1].
Izvori i literatura
- Tešić, Momčilo / Narodna biblioteka Požega (1985 / 2024): Izabrane pesme za decu Momčila Tešića i književna nagrada „Momčilo Tešić”. Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: Autorstvo pesme „Razbole se lisica”, biografija Momčila Tešića (1911–1992) i pregled zbirki poezije za decu.) ↩ Nazad u tekst
- PGP RTS / Radio-televizija Srbije (2026): Fonoteka i diskografska izdanja najlepših pesama za decu. Datum pristupa: 11. novembar 2026. (Pokriva: Muzičke adaptacije i zvučna izdanja klasičnih dečjih pesama u izvođenju dečjih horova i solista.) ↩ Nazad u tekst
