Ribarska Banja

Ove godine, zbog strašnih poplava koje su nas zadesile, plaže na našim najvećim rekama i okolnim jezerima (Ada Ciganlija, Srebrno jezero…) neće biti toliko popularne, te ćemo fokus leta u Srbiji usmeriti na banje, nepravedno zapostavljene kraljice srpskog turizma.

Jedna od banja koju bi trebalo da upoznate ove godine, ako već niste, je Ribarska banja, lečilište i sve popularnije letovalište izuzetne arhitekture i zanimljive istorije.

Ribarska banja se nalazi u podnožju planine Jastrebac u kotlini Ribarske reke, 34km od Kruševca, stotinak od Niša i oko trista od Beograda.

Ime je, prema legendi, dobila po ribarima koji su za kneza Lazara na obližnjem potoku pecali najbolju pastrmku.

Istorija Ribarske banje

Za lekovita svojstva Ribarske banje znali su još i Rimljani, o čemu svedoče arheološki ostaci iz IV veka koji se nalaze u okolini banje. U XII veku, Ribarsku banju oko punoletstva dobija srpski Župan Stefan Nemanja. Nastanak kupatila se po legendi vezuje za doba Carice Milice (XIV vek), koja je po nekim izvorima, dolazila u Ribarsku Banju kako bi održavala svoju lepotu.

Turci su u XVI veku u banji izgradili hamam (kompleks javnih kupatila i bazena) koji je obnovljen 1853. za vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. Ribarska Banja je više puta stradala u raznim ratovima a Turci su je razorili 1876. i sve je uništeno osim glavnog kupatila.

Kralj Petar I Karađorđević svečano je otvorio banju i započeo je njenu obnovu početkom XX veka. On je bio i jedan od najčešćih gostiju banje, kao vojnik je ovde lečio kostobolju. Imao je skroman smeštaj u vili Srbija. U znak poštovanja i zahvalnosti, stanovnici banje su njemu u čast napravili „kraljeve stepenice“.

Banja danas

Danas ova banja pored lekovitih svojstava može da se pohvali hotelima i vilama izuzetne lepote sa početka prošlog veka, sa ukusom uređenim parkom i zelenim površinama, ali i sve većim brojem mladih koji otkrivaju prednosti vikend predaha u našim banjama. Izdvajaju se luksuzne vile sazdane između 1904. i 1907. godine, koje nose imena jugoslovenskih banovina – Srbija, Bosna, Hercegovina, Crna Gora, Slavonija, Dalmacija…

Ribarska banja je jedna od „srpskih kraljevskih banja“, budući da su u njoj boravili i lečili se brojni srpski kraljevi i kraljice. U okviru modernog spa centra danas postoji i biserna kada Drage Mašin.

U banji postoji šest izvora mineralne  sumporovite i slabo alkalne salinične vode (38 C), jedan izvor hladne vode (16° C) – jedina akratopega (voda temperature manje od 20° C i mineralizacije 500–1000 mg/l) na Balkanu, i jedan mlake sumporovite (28°C). Pored mineralne vode, zahvaljujući položaju u tesnoj kotlini podno Velikog Jastrepca, Ribarska banja ima specifičnu klimu zbog čega ima status vazdušne banje.

Tokom letnje sezone, u banji se organizuju brojne sportske, kulturne i gastronomske manifestacije. Neke od najpopularnijih su biciklistička trka, splavarenje Južnom Moravom, likovna kolonija i etno festival hrane, muzike i starih zanata.

U okolini banje sve više se razvija seoski turizam.

Ribarsku banju godišnje poseti oko 60.000 turista, od kojih su 12% strani gosti, i taj broj je poslednjih desetak godina u porastu.

Zanimljivosti u blizini

U blizini Ribarske banje nalaze se popularni turistički centri Veliki i Mali Jastrebac, Kruševac – prestonica kneza Lazara, kao i manastir Naupare iz XIV veka. U neposrednoj okolini banje postoje staze za šetnju i biciklizam.

Iz banje se organizuju izleti do Kruševca i Niša,  manastira Naupare, Veluće, Kalenić i dr.

Izvori i više info:


Eduard Jovanovic

Dizajner, web developer i ilustrator. Zaljubljenik u prirodu i putovanja. Osnivač reSabi Media grupe.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

seventeen − seven =