Realne ideje za brže, udobnije i bezbednije kretanje kroz Beograd

Beogradski GSP "japanac" ispred narodne skupštineSituacija na beogradskim ulicama sve više liči na divlje bliskoistočne gradove u kojima je saobraćaj do te mere haotičan da samo najbrži mogu da prežive da pričaju. Iz dana u dan se sve je manje bezbedno sesti u kola, bez obzira na to ko vozi, jer je sve više indijanaca okolo koji što iz očaja zbog same situacije u saobraćaju, što radi lečenja svog ega voze kao manijaci kroz naš grad. Isto važi i za gradski prevoz i njihove vozače. Kada se na sve ovo dodaju i loša kola kakva sebi većina beograđana može da priušti, situacija deluje nerešivo.

Evo nekoliko ideja kako bi se ulice grada za dve-tri godine i bez previše ulaganja mogle rasteretiti, da građani pritom mogu da stignu na vreme do svojih ciljeva, i da u samom gradskom prevozu ne bude tolika gužva.

Zvuči nemoguće? Hajde da na trenutak zamislimo sledeći razvoj događaja:

Promene u SGP (čitaj Sistem Gradskog Prevoza)

1. SGP duplira svoju flotu (na između 3 i 4 hiljade vozila). Znatno veći broj minibuseva koji bi išli npr na 10 minuta dok bi veliki išli na pola sata, na linijama na kojima je to moguće i u terminima u kojima je to moguće. Dodaju se nove, kraće linije. npr. 25. Maj -Tadeuša Košćuška- Vasina – Trg – Francuska – Cara Dušana – Dubrovačka – 25. Maj. (posebno korisno u prolećnom i letnjem periodu!)

2. SGP u sva svoja vozila ugrađuje GPS lokator. Na stanicama postoji manji displej (zaštićen od vandala, naravno!) koji obaveštava putnike o tome kada stiže sledeće vozilo. Time se dobija da nervozni ljudi koji žure kući nakon radnog dana koji bi sačekali sledeći bus kada bi znali da stiže skoro, to i učine, time ostavljajući trenutno prisutni bus za 10-15 % praznijim.

3. SGP pokreće SMS info sistem i svojim korisnicima šalje informacije o tome koje linije su promenjene, na kojima trenutno postoji zastoj zbog nestanka struje, sudara, protesta…

4. SGP postavlja kamere u vozila čineći ih bezbednija kako po putnike, tako i po okolinu. Najmanje po 3 kamere u svako vozilo (dve unutra, jednu naspram druge i jednu kod vozača, u smeru kretanja). Znatno se smanjuje opasnost od ispada huligana, napada na putnike, vozače i kontrolore. Vozači pažljivije voze. U slučaju saobraćajne nezgode moguće brže odraditi uviđaj ili ga čak i odložiti, umesto da se blokira ulica, ili još gore, tramvajska pruga na sat-dva.

Napomena: dok je ovaj članak bio u pripremi, objavljeno je da se već radi na ovoj ideji, tj. da će veoma uskoro na beogradske pruge da izađu novi španski tramvaji koji imaju po 6 kamera, primaju oko 240 putnika…

5. Dodaju se i bolje kontrolišu žute trake gde god je to moguće, negde i dve paralelne (npr. vrh Bul. Despota Stefana, ukoliko stavka 14. postane stvarnost).

6. Sa znatno kvalitetnijim gradskim prevozom u koji ljudi mogu da imaju poverenje povećava se broj korisnika istog, smanjujući broj onih koji automobil koriste kao nužno zlo, kako bi što pre stigli od tačke A do tačke B.

7. SGP integriše „gradsku železnicu“ u svoj tarifni sistem. Dnevne, nedeljne i mesečne karte dostupne su svim korisnicima gradskog prevoza.

Gradska železnica, stanica Prokop 8. Završava se stanica Prokop. Malo po malo se obnavljaju pruge na teritoriji grada. Gradska železnica koristi postojeću mrežu železnice i metroa i otvara novu liniju preko Dorćola (P. Most, Dunav Stanica, Dorćol-donji grad, Pristanište, Gl. Žel stanica, Sajam, Ada), koja stanovnicima „rečnog fronta“ (Dorćola, Palilule, Savamale) prilično skraćuje putovanje do Ade Ciganlije i rasterećuje trenutno postojeće linije gradskog prevoza. Putnici iz prigradskih naselja i okolnih gradova (Pančevo, Mladenovac, Lazarevac…) brže stižu u grad vozom, čime se znatno rasterećuje grad od automobila i autobusa. Ljudi su manje skeptični pri selidbi u ovakve gradove u kojima su stanovi znatno jeftiniji ali je trenutno prevoz glavni problem, čime se dodatno rasterećuje urbano jezgro Beograda.

Manje promene u infrastrukturi

9. Završava se obilaznica oko Beograda. Sadašnji autoput, tj. Bulevari Arsenija Čarnojevića, Stefana Prvovenčanog i Franše DEperea postaju jedna velika gradska avenija, rasterećena od vozila u tranzitu, kao i od velikih teretnih kamiona.

10. Šire se Dunavska, ulica Vojvode Stepe, Obrenovački i Zrenjaninski put, kao i još po neka ulica za koju je to potrebno i moguće.

11. Ruši se Pančevački most (privremeno rešenje od pre 60tak godina) i umesto njega se privremeno postavlja pontonski, sa po 3 trake po smeru.

12. Napuštene hale i pogoni pretvaraju se u parkinge i garaže tamo gde je to potrebno i moguće (u centru grada).

14. Više širokih jednosmernih ulica i kružnih tokova rasterećuje centar grada. Ulice Bulevar Despota Stefana i Francuska postaju jednosmerne od Džordža Vašingtona do Trga, stvarajući veliki kružni tok oko kvarta Skadarlije koji u značajnoj meri rasterećuje ove dve izuzetno zagušene deonice.

15. Mnogi građani koji su u mogućnosti koriste bicikl kao glavno prevozno sredstvo. Uređuju se biciklističke staze u „starom“ gradu i Zemunu (na NBG su već prilično ok). Otvara se mreža javnih bicikala i stanica kakve već postoje u nekim većim evropskim gradovima. Građani koji su u mogućnosti i žele to mogu da koriste bicikl kao glavno sredstvo prevoza na kraće distance.

16. Manje „lokalne“ ulice u centru (plan već postoji za Dorćol i Vračar) pretvaraju se u polupešačke u kojima kola ne smeju brže od pešaka, tj. 6km/h. Još jedan razlog za bicikliste, skejtere, trotinetaše i sl. da koriste svoja alternativna prevozna sredstva.

Zaključak

Postoji još dosta sitnih izmena koje je moguće napraviti radi boljeg funkcionisanja saobraćaja u gradu, ali o tom potom.

Ovakav koncept se zasniva u najvećoj meri na korišćenju trenutnih kapaciteta uz minimalne izmene i prepravke. Za pretvaranje ove vizije u realnost dovoljno je dve do tri godine, ali je najrealniji rok do 2015. godine. Nešto manje realne ideje za bolji Beograd do 2020. godine, koje podrazumevaju da se nešto novo izgradi, biće pomenute u narednom tekstu, koji je u pripremi.

Voleo bih da svako ko ima neku sličnu ideju i želi da je podeli to i učini putem komentara.

Booking.com

Eduard Jovanovic

Dizajner, web developer i ilustrator. Zaljubljenik u prirodu i putovanja. Osnivač reSabi Media grupe.

2 мишљења на „Brže kroz Beograd do 2015

  1. gradska zeleznica je vec integrisana u objedinjeni sistem naplate, tj. markicom mozes da se vozis vozom. gps lokatori i sistem obavestavanja za koliko stize vozilo je vec u izradi i trebalo bi do kraja godine ili pocetkom sledece da zazivi. takodje, isto je i za dnevne, nedeljne i mesecne karte koje ce uskoro biti plasticne kartice koje ne moraju da se kucaju u onim ruznim i ocigledno komplikovanim aparatima (previse ljudi sam video koji pogresno kucaju kartu), nego ce biti magnetne i detektovace se po ulazu u vozilo.
    inace, vrlo zanimljiva ideja o francuskoj i bul despota stefana kao jednosmernim ulicama… mada verujem da saobracajni projektanti takodje razmisljaju kako resiti haos u ovim ulicama…
    a da je potrebno dodati vise autobusa, to je diskutabilno jer onda se samim tim i povecava kolicina vozila na ulicama. narocito jer su mnogi navikli da se i do prodavnice iza coska vozikaju kolima… tu bi trebalo dobro prevaspitavanje generacija da vise koriste prevoz i manje zagadjuju okolinu svojim kolima (od kojih je dosta krsheva kao sto je i spomenuto u tekstu). ja bih to pre resio naplacivanjem ulaska u centar grada, putem kamera, kao u londonu. pa ako im se svidja da svaki dan masno placaju da se vozikaju i svrckaju po centru i prave haos, neka plate… naravno, prvo treba regulisati obilaznice… tako da, sve je ovo lepo, samo nek se ide po listi prioriteta i za nekih 4, 5 god ce se regulisati sadasnji haos u saobracaju.

    doduse, svakako pozdravljam inicijativu i mozganje 🙂

    1. Hvala za podrsku 🙂
      Vise puta sam nesto zamislio pa se tek par godina kasnije pomenulo ili ostvarilo (npr. izmestanje luke na „Levu obalu“, postavljanje parkinga na krov Beton Hale i zatvaranje setalista ispred nje za vozila, sto je i ostvareno nekih 3-4 godine kasnije). Ovako mozda i vise ljudi prihvati neku ideju, mozda izvrsi neki pritisak, pa mozda i bude nesto vise od „mrtvog slova na ekranu“. Ako ne, bar ce nekome biti zanimljivo da cita tekst.

      Verujem da su gradski oci (i mnogi drugi) smislili resenja na vecinu ovih problema i mnogo pre mene, ali opet, mozda ponudim neku alternativu, nesto mozda isplativije na duze staze, itd. Npr. ja ne bih pravio parking na Beton Hali ako sve to ionako treba da se rusi uskoro…

      Sto se tice dupliranja broja vozila, prvenstveno sam mislio na minibuseve, koji bi pogotovo bili korisni za taj deo centra koji se naplacuje i u kome bi koriscenje sopstvenih vozila drasticno opalo, na harmonika-buseve i tramvaje za periferiju, kao i za nove linije koje bi spajale razne delove periferije zaobilazeci centar grada, a koje danas ne postoje.

      Ukratko: jedini način da se centar grada rastereti (pored prevaspitavanja naroda, što je mnogo dugotrajniji i mukotrpniji posao, nažalost) jeste da se predgrađa dobro povežu međusobno, kao i sa centrom (busevima, tramvajima, železnicom…). To naravno ne bi bilo samo saobraćajno rasterećenje, već i demografsko. 😉

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

one × 3 =