Hrast: Čudesno drvo u slovenskoj mitologijiOsa sveta koja povezuje gornje i donje delove predstavlja se objektima koji streme ka nebu. Dok lestve, tron, stub, planina ili dim predstavljaju neživi svet, drvo sa svojim večitim ili obnavljajućim zelenilom kao osa  sveta predstavlja sam život. U statičnim predstavama ose sveta kao drveta, njegov vrh predstavlja prostor neba, a koren drveta – donji svet. Vertikala povezuje dva sveta u jednom objektu, sjedinjuje ih kao svoje delove koji su u harmoničnom ili konfliktnom odnosu, i omogućava posredovanja između svetova. U mitskim slikama i tekstovima osa sveta se   dinamično predstavlja kao penjanje ili spuštanje uz drvo ili planinu. Motivi uznošenja, letenja, pada, takođe prikazuju prevladavanje vertikalnih granica između svetova, ali često bez opredmećenja ose kao objekta u prostoru. Statična i dinamična predstava su spojene, npr. u  bajkama, u motivu orla koji sa drveta u donjem svetu odnosi čoveka koji je spasao njene ptiće na gornji, kao i u motivu penjanja uz drvo (drvo uspona) ili pada sa drveta.
U brojnim knjigama i studijama slovenskih folklorista i etnologa od Afanasjeva, Ilieva, Sofrića i  Čajkanovića do Đorđevića, Tolstaja i Agapkine proučena su verovanja i obredi vezani za pojedine biljke i različite vrste drveća.U pokušaju grupisanja arhetipskih značenja drveta u folkloru Slovena, ukazano je na postojanje tipova koji se sreću i u folkloru drugih naroda – drveta plodnosti, drveta znanja, drveta života ili drveta smrti i dr. Neki tipovi čudesnog drveta, npr. drvo znanja, drvo smrti ili neplodnosti, drvo preobražaja, nisu povezani sa drvetom sveta. Ni u demonološkim predanjima balkanskih Slovena o vilama i vešticama, koje se sakupljaju na drveću, ni u predanjima o sreći onih koji poštuju zapise  (sveta drveta) ili o stradanju onih koji ih lome i seku, nema vertikalnih opozicija koje bi ukazivale na osu sveta. U bajkama se   nalaze raznovrsni tipovi drveta uspona do viših bića i svetova, drveta  plodnosti, preobražaja, drveta znanja, i dr. (Parpulova 1980;   Bošković-Stuli 1966). Sveto drvo u ruskim basnama predstavlja centar sveta (Šindin 1993: 116-118). U obrednim pesmama paganskog porekla, kao i u hrišćansko-religioznim, javlja se drvo izraslo do neba, čije su zlatne ili srebrne grane pokrile ceo svet, sa čudesnim plodovima – biserom, dukatima, zlatnicima ili karagrošima. U poeziji balkanskih Slovena drvo sveta i drvo plodnosti ne javlja se u epskim i baladnim, već u obrednim i lirskim pesmama. Dakle, različiti žanrovi pokazuju specifičnu vezanost za određene tipove drveća.

Kao čudesno drvo kod Slovena imenuju se hrast (dub), jela, vrba, javor, jabuka, dafina (mirišljava ili grčka vrba), kiparis. Ne obuhvatajući sve slučajeve kosmičkog drveta u bugarskoj mitologiji, Georgieva piše: „Najčešće njegove vrste su hrast, kiparis, javor pre svega u usmenoj umetnosti ili  voćke u obrednoj praksi“ (1993: 40). Ovakvo razlikovanje u pesmama nije dosledno, ali sugeriše razlikovanje mitskog i magijskog sloja narodne  kulture.

Dejan Ajdačić
Растко

Booking.com

Eduard Jovanovic

Dizajner, web developer i ilustrator. Zaljubljenik u prirodu i putovanja. Osnivač reSabi Media grupe.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

one × four =